Треће звоно
Треће звоно telefona Ичвич је дочекао смишљеним одговором. Дотрчао је из купатила с пешкиром око паса као да није сам у стану, и дигао слушалицу.
Hallo, Yugoslav embassy.
На другој страни жице неко је праснуо у смех, а пред Ичвичевим очима појавиле су се оне две рупице на образима госпође Twist. У slovaчким планинама 1976-те, када је девојка с плетеницама склупчаним на ушима, задихана и зајапурена, спуштајући се са висина међу облацима, изненада клизнула пред њега, око тих рупица, на оштром ваздуху и мразу, diskretно се накострешило fino паперје.
У њеним очима блистало је неограничено поверење према њему, и потпуна оданост. А познавала га је од јуче. Од сјаја у њеним очима, у Ичвичевим жилама запламсала је свака кап boroviθke. Исти сјај је севнуо и седамнаест година касније у Venecijи, када му се прикрала иза леђа у полумраку bazilike Santa Maria della Salute. Али чим је бацила поглед на човека који је безбрижно шкљоцао пред oltarом, тај сјај је згаснуо, изгледа, заувек.
Јер после Ичвичевог доласка у London госпођа Twist, у његовом друштву на јавним местима, понашала се збуњено. Чак су и за време вечере у restoranu Tandori изигравали kolege; њу овде познају kelnerи.
Ичвич се питао зашто га је онда водила баш у ту kafaну; indijских restorana има у Londonu на сваком углу. Здраво млого, рекла би баба Ковиљка, да је баба Ковиљка била у Londonu. Да је била игде ван Помаза, Szentандреје и Калаза где је посећивала своју сестру Савету, обично у недељу после ручка када би деда Живко прилегао. А у varo као Помазлије зову Szentандреју одлазила је само на Преображење када је слава; buθura, како се овде каже.
Недосетљивост и неосетљивост госпође Twist Ичвич је протумачио надвладавањем rutine и навике над жељом да буду заједно у било каквој рупетини, или намером да му покаже најпривлачнију страну Londona. Макар морали да глуме.
Сада, у telefonu, она је опет глумила: опоменула га је да југословенска ambasada до сесет сати треба да напусти teren. Долази спремачица која није упућена у новонастале међународне односе.
Спремачица? Ичвича је та реч опекла. У њој је осетио све препреке између њих које су биле важније од свих politiчких и pasoких недаћа.
Замислио је баба Ковиљку како зове слушкињу!
У keceljи у којој је хранила свиње.
Не. Бака је чак имала обичај да га грди када би разбацао ствари, patike на једну а farmerке на другу страну:
Бола те ватала, деране, не знам на кога си таки lampав. Остављаш talог за собом. Ко да ће доћи слушкиња да посклања.
Због слушкиње Twistових Ичвич је тога дана тумарао Londonом бесан, као лав у кавезу.
Лова, лова, лова, лова. Проклета лова, бубњало му је у ушима. Свему је крива лова.
Пре седаманаест година нису могли да живе заједно због његовог голог тура и помашке страћаре без купатила, сада пак не могу због њене лове, palate и слушкиње. Да ли би и у Помаз повела са собом слушкињу? Шта би јој рекла баба Ковиљка? Ниси морала, цуро, да доводиш чељаде, ође сам ти ја?
С таквом горчином у грлу пошао је Ичвич те вечери на изложбу у Краљевском institutu. Tema ekoloшка, заштита средине, а госпођа Twist учествује својим posterом. Много је на томе радила, па је желела да види и он. А и важно је. Загађивање околине представља већу опасност него што се то на основу помало naivног покрета зелених може претпоставити. А доћи ће и виђенији људи из виших кругова. Пуни лове. Money.
Не би марила дакле, рекла му је, када би обукао sako. Ако није понео свој, што она претпоставља, нека узме један из ormana; из оног другог, осмехнула се када је Ичвич питао да ли да убуче и kamirску сукњу. Kaput ће му бити можда мало велик, али сада се и носи тако опуштено. А не би на одмет била ни kravata. Уколико уме да је веже. Ако не, наћи ће у ваљда неку свезану.
Да на изложби и после на пријему не буљe у њега као у страшило.
Okay хркнуо је Ичвич у слушалицу као неко ко је спреман на све.
Tако и би, мада не баш онако како је госпођа Twist очекивала.
Није му рекла да обуче и кошуљу.
А црна мајица с натписом New York Fucking City, упркос sakou и kravatи, деловала је чудно. Барем у очима маторих papagaja у smokinзима и смежураних баба у свиленим toaletима.
Та konzervativна руља није ценила ни Ичвиче sandale. Односно Mr. Twistове. Можда би им се више допале Ичвичеве originalне patike? Није искључено; код Englеза никад се не зна: чудни острвљани.
Премда су sandale биле јако komotне. Када је у Britanском muzeju оћопавио, Ичвич је претумбао orman са cipelaма, надајући се да се госпођа Twist удала за човека Θaplinовог kalibra. И на срећу, заиста, sandale су биле удобне као чун, Ичвич је јездио у њима лагано, заиста као по води. А kravata, у ствари лептир-mana коју је изабрао зато што се није морала везати него je имала gumeну огрлицу, стрчала му је на голом врату као propeler, па је Ичвич у целини деловао као босоног motorни чамац. Или motorizован чудотворац који хода по води.
Очекивао је да га похвале или избаце, али јок. После skandala које су током ранијих деценија својом одећом и понашањем provoцирали Marlon Brando, Cibulski и Lenon, Ичвичева појава у Краљевском institutu изазвала је само чуђење. Стигао је на Запад, значи, прекасно. Ови матори pingvinи у smokingu, играли су у младости можда rokenrol.
Прошетао је пред posterима и послушао предавање госпође Twist, правећи се да је не познаје. Говорила је о опасностима које прете човечанству због загађавиња околине. Изјавила је да је у tehnoloшком и industrijском развоју најбитнија она област која се бави отклањањем штетних последица tehnoloшког и industrijског развоја. Иначе је kataklizma неизбежна. И то planetarна. Угрожена је цела kugla земаљска. Од Londona до Помаза, додала је најозбиљнијe, а pingvinи и бабетине у свили правили су се као да разумеју.