Bosnia
– Bosnia and Hercegovina? – питала је госпођа Twist Ичвича када су изашли на Albemarle strit. Каквим глупостима је Ичвич солио памет Lordu Čarltonu у Краљевском institutu?
Ништа посебно, одмахнуо је Ичвич; матори јарац (old billygoat) за њега је небитан, пошто је сазнао да матора ајкула (old shark) није у сродству с Bobi Čarltonом, левом полутком englеске fudbalске reprezentacije која је на светском првенству 1966. освојила златну medalju. Нису ни кумови. У том случају, рече Ичвич, жао му је, али нема појма с ким има част да се гура пред bifeом; eventualно ако би Његово Lordство било љубазно да каже о себи нешто подробније.
Испоставило се да је матори ној (old ostrich) председник задужбине за заштиту околине Soil and Pollution, и као такав, главни покровитељ ekoloшке emisije на Bi-Bi-Si (BBC).
Одушевио се када је чуо да је Ичвич из Mađarске; стари га је и ословио зато што је претпостављао да је mister странац. “Знате, по оделу”, рекао је Lord Čarlton. Матора буба-švaba (old cockroach), церекао се Ичвич, овако замишља hortobađске коњушаре. У sandalама.
Lordu Čarltonu јако се допада назив atomске centrале у Mađarској.
Paks.
Стари то изговара као Пекс, а мисли да се пише Pax. A то на latinском значи “мир”. Lord Čarlton да atomску energiju заиста треба ставити у службу мира, не ратовања.
Изненадио се када је Ичвич приметио да би у вези с тим ваљало питати и рибе.
Atomске шаране.
Јер mađarска atomска centrала постављена је на обали Дунава, у граду чувеном по шаранима и рибљој čorbи.
Atomски шарани, тврди Ичвич, светлуцају у Дунаву напуњени nuklearном energijom, пливају као блиставе atomске bombице и eksplodирају када ударе о бродове и стубове мостова.
Лети све у ваздух, лађе и ćuprije, руше се градови и брегови, пропадају земље и државе, народи нестају с karte geografске и istorijске, гори цео свет, а згариште поплављују отровне воде, пуне eksploziвне икре.
Матори мајмун (old @) одушевио се. То! That’s it! – дрекнуо је у Краљевском institutu најстрашније.
Позива Ичвича у своју emisiju у BBC. Могао би да буде ekspert за Источну Evropu, с посебним нагласком на заштити вода. У то се, вели Lord Čarlton, млади kolega одлично разуме.
Apropo, чиме се господин иначе бави? Шта је Mr. Ичвич по profesiji? Televizijски сниматељ? То боље! Онда му је заиста место у Bi-Bi-Si. Али како је доспео на ову изложбу? Мора да има везе са ekologiјом.
Ичвич је признао да се бави природном заштитом градске средине.
– О! А! – климао је Lord Čarlton englески учтиво, не kapiraјући шта би требало да буде природна заштита градске средине. Можда би овога пута Mr. Ичвич могао да буде јаснији.
Врло радо, пристао је Ичвич и осветлио ствар и примером. Његова parola гласи овако: Будимо природни и немојмо се устручавати да повраћамо у градским parkовима!
– Pardon? – трепкао је Lord Čarlton опет englески.
– Јесте – климнуо је Ичвич. – Претпоставимо да је Ваше Lordство пијано као во. (Оx.) Да, овде на изложби. Немојте рећи да немате пара за шљоку. Какви сте ви онда Lord? Е сад шта мислите шта би било упутније: да се исповраћате у dekolte ове бабетине – Ичвич је показао које – или да се civilizовано сјурите да бљујете у parku?
Госпођа Twist је и веровала и није да је Ичвич Lordа Čarltonа заиста ставио пред такву alternativu. Она је чула само да Ичвич спомиње Босну. То је било већ пред bifeом, на koktelu после разгледања изложбе.
Ичвич је пре тога доживео неколико birokratских diskriminacija. Прво су га diskretно опоменули да “no smoking”. Као да без њих не зна да није у smokingu. У Mr. Twistовој garderobи није га било. Ваљда га је понео у Njujork. Срећа што уз smoking није обуо sandale. Ичвич би у том случају у Краљевски institut дошао бос. (Сасвим.)
У bifeu, коњолица (horse-face) šankерка тражила је tiket. Bonове за sendviče и пиће. То су сви добили уз позивницу.
Таквог ciciјаштва, рекао (!) јој је Ичвич, није било ни на жетелачким balовима пољопривредне задруге у Помазу; баба Ковиљка је одлазила да једе viršle са senfом и пије пиво. Бесплатно и без tiketa. Kelnerица, међутим, није уважила ни тај argument; гледала га је као крвник из Bloody Towera, и Ичвичу је било јасно да ће га, ухвати ли Ичвич тек и један sendvič, коњолика Englескиња млатнути по руци.
Изненада, међутим, осетио је по руци нежан додир, познато миловање, а с њим заједно и нешто оштро као сечиво: kartonчић на којем је писало “ticket”. Иза својих леђа осетио је госпођу Twist; пришла му је неупадљиво, као да се не познају.
Еј, кад је Ичвич почео да товари на tanjir sendviče и krofne!
Није више марио за – сада опет – количинске примедбе коњске жене иза pulta, снабдео се клопом довољном за одбојкашки tim, и завукао се у угао великог прозора где је Lord Čarlton испијао viski. Ичвич му је показао где је доле најближи park, зати су се удубули у politiчки trač о situacijи у regioну из којег Ичвич долази, пре свега о рату у Босни. Тада им је пришла госпођа Twist да поздарави Lordа, који јој je пак представио Ичвича и рекао неколико fraza о мирољубивој употреби atomске bombe, затим их је напустио. Ичвич му је махнуо sendviče са kavijarом. Таквих је узео више, пошто у Помазу ретко има прилику да једе такве kuriozитете; баба Ковиљка preferира sataraш и кромпирски paprikaš.
Нажалост, испоставило се да је kavijar у ствари икра. А Ичвич не воли икру; као да једе песак.
– Узми овај, с kavijarом –нудио је госпођу Twist када их је Lord Čarlton напустио.
Али ни њу није узбуђивала икра; запела је за реч “Bosnia”. Тамо се пуца, ако се она не вара. Као дете 1960-их, ни госпођа Twist није марила за politiku.
Питала је колико је Помаз удаљен од Sarajeva. Јер ако је Ичвич у опасности, она га не пушта да се врати. Доста је било седамнаест година чекања због komunizma. Не пада јој на памет да га сада изгуби, можда заувек, због nacionalizma. Јер оно тамо у Босни базди на то.
Јесте, потврдио је Ичвич, базди, али он с тим нема никакве везе. Sarajevo је од Помаза далеко.
Госпођа Twist рече да ће проверити на mape. Па ако процени да је Ичвич ипак у опасности, задржаће га у Londonu.
Закључаће га plakar.
Допада јој се Ичвич са сукњом на глави. Више него са šlemом.