Ретко сија сунце
Ретко сија сунце у Londonu тако лепо као оне суботе када је Ичвич на обали Temze угледао госпођу Twist у шетњи са децом. Зраци су падали укосо изнад реке на златноbraun плетенице склупчане на ушима девојчице и одбијали се као са оклопа неког bakarног змаја или krokodila.
Сусрет Ичвича са њеном децом изrežiрала је госпођа Twist; хтела је да му покаже шта јој испуњава живот, уместо њега. Седамнаест година. Односно десет. Старија ћерка, она са клупчетом кика на ушима, рођена је пре десет година. Када је њој било двадесет и осам. Боме. Седам година је чекала да јој се он, тамо из оне далеке, тајанствене Maðarске јави.
Чекала је седам година као Rahiljа, млађа кћи Lavanова, а онда, процењујући да ће бити касно да рађа децу, удала за Mr. Twistа.
Ичвича је представила деци као “маминог kolegu из Amsterdama”. Због нагласка. Mr. Krajf. Чика Johan Krajf из Holandije, смејала се госпођа Twist. Толико и она зна о fudbalu.
Ичвич се, према договору, мувао по Taueru. Слушао је beefeatera који је галамио као гусак. У paradном шеширу изгледао је као да му је пало на главу родино гнездо, a у црвеним доколеницама и lakираним cipelама гломазним попут цигле, уз то у сукњи, личио је на пијану и ружну стару жену, maskirану, полууспешно, у мушкарца.
Veteran је међу торњевима и бедемима краљевске citadele крстарио опкољен и праћен четом turista. Тврде, ћошкасте cipele клепетале су му по саблазно чистој старој kaldrmи, бледој као жути восак. Забављао је publiku humoristiчким fragmentима из потонулих столећа кроз која лете одрубљене главе као ћутљиве косаре. Крваве komete.
Grupu је из пристојне даљине, као учтив али радознали lakej, пратила грдна птичурина. Краљевски гавран. Corvus corax. Као Matija Korvin, alias краљ Matijaš, помисли Ичвич. Краљеви, изгледа, и овде обожавају гавране. Другде се пале на ћурке и беле орлове. Те mitске ћурке, древне патке и гуске представљају стару славу.
Maðarи, Hrvatи и Срби уздишу за неким прагаћанима, уместо да зову врапце, zrnojede, да их ишчепркају из гована.
Englези су барем diskretно утерали своје птичурине у Tauer, као zoolошки врт. Нека плаше turiste. Тврђава је свеједно грозна. Ичвич је са зебњом око срца ушао у Крваву кулу. Bloody Tower. Ту шећкају avetи, likvidиране familije и обезглављене жене. Прочитао је негде, ваљда у вези са Šekspirом, да су се englески краљеви пењали на престо уз степенице од одсечених глава.
Брзо је изашао. Гледао је маторе луде и чинило му се да се понашају самоironiчно, свесни колико су смешни. Али можда их прецењује.
За разлику од bifatera, gardistи у чупавим шубарама били су озбиљни, укипљени и надмени. Они чувају краљицу. Како је то, на српском језику, у случају женског краља, pikantно. Телохранитељ. Замислио је situaciju када је у питању краљица зрела за penziju.
Када се чика Johan Krajf из Amsterdama појавио, госпођа Twist је управо заклињала своју децу да престану да се глупирају. Дечак је гађао краљевске птичурине а старија ћерка је parodirала apsurdне кораке paradне страже пред Wakefild Towerом. Дизала је ноге високо као да гази у муљу, и жестоко лупала стопалом по древној kaldrmи. Лака сукњица јој је прхнула уз бутине па су беле gaæице светлуцале као зуби глумаца у ameriчким filmовима.
Призор је деловао узбудљиво, цурица је представљала прелаз између детета и девојке. Њено naivно дизање ногу имало је извесну dozu erotске provokativности. Ичвичу је тек тада постало јасно да госпођа Twist више није млада и да ће мушкарци кроз годину-две, уместо ње, буљити у њену ћерку.
Представљање је било кратко, клинце није узбуђивао мамин kolega из Amsterdama.
Једино је старија ћерка приметила да чика Johan има добре sandale.
“Исте као тата.”