Slikar, web-majstor (ili sajtist) i fotograf.

Dizajner naslovne stranice ovog sajta.

*

Putem interneta, Veneciju na Dunavu (Novi Sad bez mostova) poslao je u svemir na adresu www.bojanbb.com

Kao Ichwich – Sentandreju.

*

Razlika je u tome da je Ichwich popeo u svemir video-snimke g. Molerovih slika i ikona farbanih na staklu, a BB je poslao svoje fotografije snimljene na osetljivu traku „kodak”.

Snimci BB-a, zato, realnije odrazhavaju stvarnost.

Koja je, medjutim, na njima, irealna.

*

Veneciju na Dunavu posetjuju mnogi i BB-u stizhu mejlovi s komentarima iz celog sveta.

Verovatno iz celog. Poshto mesto i pravac odakle imejl stizhe ne mozhe da zna chak ni takav majstor sajta kao shto je on.

Izuzev ako pisac mejla ne napishe odakle se javlja.

Ili ako sadrzhaj teksta uputjuje na takvu lichnost (up. ime) koja se vezuje za neko odredjeno mesto.

Kada je Glavata Nata preko interneta dobila Deset zapovesti, znala je da joj imejl shalje bog.

*

Preko svog sajta s Venecijom na Dunavu BB se upoznao sa devojkom koja mu je na prvi mejl postala simpatichna.

Brzo se ispostavilo da je elektrichno preneta emocija bila uzajamna i da dinamichno raste, noshena krilima mejlova koji su svake notji preletali svemir.

*

Devojka sa mejla pisala je (na engleskom jeziku) da rushenje mostova – koje je videla na BB-ovom sajtu – smatra uzhasom. Kao i druge oblike nasilja. Kojih je svet danas pun.

*

Eskalacija simpatije na prvi mejl odigravala se pred autorovim ochima, onih dana i nedelja kada su sa BB-om radili na (ovom) sajtu. (Radili: autor je brbljao, a BB je svirao na klavijaturi kao na pijaninu.)

*

BB nije znao gde zhivi njegova simpatija na prvi mejl. Ta neodredjenost, chinilo se autoru, katalizirala je drazh koja je strujala kroz svemir.

Medjutim, imejlska veza je dosta brzo eskalirala u obostranu zhelju za eskalacijom u vanelektronsku varijantu.

BB i njegova simpatija na prvi mejl reshili su da se vide.

Ali gde?

*

Dogovorili su se da to bude na pola puta.

Ali od chega?

Po cenu zhrtvovanja jedne dimenzije drazhi, morali su da otkriju svoje geografske koordinate.

Istina, BB mesto svog boravka i ne bi mogao da krije. Implicirano je u njegovom prezimenu – Budimac.

O njegovoj simpatiji na prvi mejl ispostavilo se pak da zhivi na obali Zlatnog roga. U Istambulu.

*

Lenjirom na mapi, izmerili su da se na pola puta izmedju Budima i Carigrada nalazi Makedonija.

Autor se odushevljavao: „Ohridsko ezero! Makedonsko devojche!”

Imao je lepih uspomena.

Jugonostalgija?

Samo delimichno: u Ohridu je shvedjansko devojche bio ljubio on.

*

„Shta tjesh raditi ako se ispostavi da bula ima sto godina i sto pedeset kila?”, kvario je autor BB-ovo raspolozhenje humano. Hteo je da mu savetuje za taj sluchaj kao alternativu, ipak, makedonsko devojche. („U Londonu jedi biftek, a u Bechu knedle.”)

BB mu je, medjutim, rekao da riba izgleda sasvim dobro.

*

Autor je zinuo.

„Otkud znash kako izgleda riba sa mejla?”

Sad se chudio, malo, BB.

„Poslala mi je sliku.”

*

Kao da je bio generalni makro makedonske devojchadi, autor je terao mak na konac.

„Otkud znash ko je to na fotografiji? Ko garantuje da je to zaista ona? Mogla je poslati lazhnu sliku. Mozhda je to lokalna Brizhita Bardo. Mis Carigrad.”

*

BB je, medjutim, smatrao da u tom sluchaju devojka ne bi smela da dodje na sastanak.

Tada bi se ispostavilo da to nije ona.

*

„Izuzev ako bi i na sastanak doshla lazhna devojka”, napinjao je autor luk do ekstreme, ali je BB rekao da je to iskljucheno.

Prepoznao bi je (ili ne) po rechima.

Jer je veza izmedju njih u pochetku bila rech.

Imejl.

A tek zatim fotografija.

*

Autor je iz toga video da je stvar ozbiljna.

Pravi websajt-stori.