ZVEZDA U OGLEDALU
Pet godina Minotaj je u snu nosio bradu, ali je na javi nije nosio. Ostajala je van jave kao što su i snovi ostajali u njemu. Nije voleo da ih se priseća. Ipak, negde 12 aprila ispričao mi je najzad jedan san. Uhvatila sam se za to kao za slamku spasenja u nadi da bih možda tako mogla da pratim ima li učinka moj rad, ili ne. Te noći dok je spavao čitala sam mu Borhesa, "Peščanu knjigu". Ujutru, rekao mi je:
Sanjao sam da sam u Torontu. Jedan od članova krunskog saveta iz Kanade i još neko upoznaše me sa Borhesom. Bio je stidljiv i zlatan kao i u knjigama. Putovali smo avionom nekuda. U jednom trenutku presavio je jednu novčanicu na kojoj je u sredini kruga bilo napisano "Sangrija", potpisao mi se na novčanici i dao mi je kao neki autogram. Napomenuo je da je "Sangrija" ime jedne krčme...
Tako je glasio Minotajev san. Bila sam užasnuta. Minotajev san bio je običan plićak, umesto da preobrazi sanjača, osluškivao je bombe i sirene, bio u polujavi, leteo avionom i pamtio čak i ime autora čitanog teksta. Nisam odustala, ali moj očaj se počeo širiti.
Minotaj dugo potom nije hteo ujutru da ispriča snove. Pio je mleko i nezainteresovano slušao odjavu vazdušne opasnosti, gledao kako žvaćem svoju kosu, kako zakopčavam staklenu pucad večernjih rukavica, ili kako bojim nokte u gami svojih čarapa.
Njegovo stanje se pogoršavalo. Nije više bilo nade da će se setiti mog imena, što bi bio prvi znak njegovog prezdravljanja i vraćanja meni. Ipak nisam odustajala. Sve dok mi jednoga jutra on opet ne ispriča jedan san. Prethodne noći čitala sam mu na uho dok je spavao biografiju El Greka i povest o njegovoj ženi, Jevrejki. Ono što je Minotaj od toga u snu načinio bilo je sledeće:
Sanjah da sam u Toledu u porti neke velike crkve. Noć je u mojem snu. Pod lukovima porte upaljeno bezbroj sveća i svetiljki. Neki je praznik i tu se sjatila gomila. Ima prodavaca. Jedna devojka mi pokazuje lepe peščane satove. Nudi mi da kupim dva.
- Zašto dva? - pitam.
- Idu u paru. Jedan je brz, a drugi spor.
- Kako to?
- Onaj brzi je napunjen rečnim, a onaj sporiji, slanim morskim peskom...
Ne znam da li sam ih kupio...
Zahvatio me je očaj. Neuspeh se ponovio. Minotaju se nije vraćalo ljubavno pamćenje i moja čitanja nisu mu katapultirala snove nekud van bolesti njegove ljubavi.
Ali, to nije bilo ono najgore. Bolest je prešla sa njegove duše na njegovo telo. Tri dana nije odlazio na posao jer se nije osećao kako valja. Zatim je jedne večeri umesto s posla došao kući iz bolnice. Imao je ruku u zavoju. Bio je na rok koncertu na savskom mostu. Ispričao mi je šta im se desilo. Most je bio pun sveta kada se pojavila na nebu krstareća raketa. Kao ogromna svetleća riba plivala je kroz vazduh začuđujuće sporo. Jasno su videli kako se približava mostu. Zastala je jedan trenutak nad njihovim glavama kao da okleva, a zatim je odabrala drugi pravac i otišla preko Dunava da razori rafineriju u Pančevu. Bila sam užasnuta i mislila da je Minotaj povređen na mostu. Ali, on je rekao da su ga tog jura u nadleštvu gde je imao ratni raspored i dežurstvo, "ugrizla" vrata lifta. Kada sam mu previla ranu, pokazalo se da mu na mišici nedostaje komad mesa. Mislim da se od straha na mostu bio ujeo za mišicu. Kada sam ga upitala šta to ima da znači, samo se nasmejao. Počela sam da ga nadzirem i dok spava. Jedne večeri, dok su na Beograd padale NATO bombe čiji je rok upotrebe istekao 1997. (kako smo kasnije pročitali na njihovim ulomcima) on je u krevetu pre no što će zaspati stavio palac u usta i sisao ga kao dete. U poslednjem trenutku shvatila sam šta se dešava. Krv mu je briznula iz usta i ja sam jedva uspela da mu istrgnem palac iz čeljusti. Njegova bolest, njegova bolesna mržnja na strašnu budućnost, davala je plodove. Minotaj deo po deo jede samoga sebe.
U najmračnijem kutu naše sobe blista Mesec uhvaćen u ogledalo. I pored njega jedna zvezda. Ona izgleda kao tolike druge zvezde, ali to je lažna zvezda. To je obaveštajni satelit, koji nazivaju "Mama". Za razliku od pravih zvezda, on ne treperi. I svake noći pošto izda uputstva za bombardovanje, "Mama" se ogleda u mojoj sobi.
// Promena pisma / Projekat Rastko / Književnost / Milorad Pavić / Bik i Vaga //
