Sentandrejski kaludjer, prepisivach i iluminator rukopisa Gavril Stefanovitj Venclovitj govori o dvostrukim ikonama i unutrashnjim portretima.*

* Citati su iz knjige Milorada Pavitja: Gavril Stefanovitj Venclovitj. Srpska knjizhevna zadruga, Beograd, 1972. 51–65.

*

„Zashto chovek po telu nikad onakav ne mozhe biti kako bi zaktevao da je. Ama po dushi svaki mozhe lep biti. Teke isto, ako se uzhotje k tome drzhati, i to na volji stoji, a nije po stasu i telesnom struku. I ruzhna dusha mozhe se lepom stati.”

*

„Carstvo ovoga veka krije se unutra, choveku u srdcu mu, do opshtega uskrsnutja. I onda, kad svachije delo na videlo izadje, otvoritje se pomrchna vrata iznutra i sva telesa greshnikom, kano ugljevlje hotje pocrniti, kojim je sad taj mrak u dushi skriven.”

*

„Takodjer i svetlo nebesno carstvo sakriveno je u dobrih dusha.”

*

„Kako je Bog nevidjen nama, tako sva ona krasota, a i paklinja, sakriveno je sve ono ispred ovih nashih ochiju, krome jednim umljem smotreno je sve ono, ko ima svest u glavi.”

*

„A ochima nishta ne mozhemo videti.”

*

„Te vidjene obraze (tj. ikone) mozhemo ih, gdegod smo, svuda pored sebe imati s gledenjem ih kakvi su. Oni su na jednome tek mestu, o duvaru smeshteni. Al ove, shtono su dushevnih dobrinja ikone, svuda pristaju za chovekom i gde god je kome od volje drago, mozhe se uzgledati na njih s donosom u pamet nezabranjeno nikome, bez nikoje prepreke!”

*

Internet bi se, na osnovu Venclovitja, „s donosom u pamet” i na ekran, mogao definisati kao sistem „bez nikoje prepreke”.

Naravno, dok ima struje (v. Vrata koja se ne otvaraju).