Autorov deda Veljko imao je obichaj da se uveche, s njive ili iz vinograda, vrati s buketom poljskog cvetja.
No baba Ljuba, umesto da se raspilavila, pochela je da procenjuje koliko je deda (da nije „lutjkast”) mogao da okopa zemlje za ono vreme dok je brao cvetje.
Deda bi na to odmahivao i stavio cvetje u chashu vode.
„Vidi, vidi! Mishljela sam da i ne znash da se u chashu mozh sipati i voda”, chudila se baba Ljuba.
* Deda Veljko je, medjutim, i nadalje donosio cvetje, koje mu se dopadalo bez interesa dakle, pa chak i suprotno interesu domatjeg mira – chisto larpurlartistichki.
* Tako je i autor (genski dakle) pisao svoj internetroman – u. ch. d. (upravo chitano delo).
Napisao ga je, prelomio, lektorisao i korigovao sam, i izdao ga takodje sam, na internetu (up. samizdat).
Bez izdavacha, ugovora, procedure, shtamparije, industrije.
I bez honorara i prodajne cene.
Po nameri nonprofitno delo.
* „Kao kada chovek posadi cvetje i neguje ga, u svojoj bashti, za svoju dushu”, tako se, prema svojim rechima, osetjao za vreme pisanja, prelamanja i instaliranja dela. Sve te poslove obavljao je kao sopstveni koautor, up. autokoator.
Kako mu je „bashta za dushu” sve vishe rasla i bujala, postajao je sve zadovoljniji sa sobom shto ide protiv trenda, ukoliko su trend novac i zarada.
* Bio je ubedjen da stvara „bahstu za svoju dushu”, mada mu je gospodja Alina skrenula pazhnju na chinjenicu da je slanje te „bashte” na internet u sushtoj suprotnosti sa tvrdnjom da je to samo za njegovu dushu.
„Sadish je, tobozhe, za svoju dushu, a shaljesh je u svemir da je svi gledaju.”
„Pa shta? I deda Veljko je brao poljsko cvetje koje su mogli, da su hteli, da beru svi.”
„Da, ali to cvetje nije sadio on.”
„Hvala bogu. Da se zajebavao ne samo branjem nego i sadjenjem poljskog cvetja, video bi shta bi dobio od baba Ljube.”
* „Glupacho: poljsko cvetje sadi bog”, rekao bi deda Veljko baba Ljubi da je do tog diskursa doshlo i u stvarnosti koja se ovde zrca.
* Posle izvesnog razmishljanja autor je zakljuchio da on, s gospodjom Alinom, ima sretju. Ona se po mnogo chemu, ne samo po godinama, razlikuje od baba Ljube.
Ne samo da se ne svadja s njim zbog njegove larpulartistichke delatnosti koja mu puni dane, nego mu i pomazhe u njoj. Kao struchnjak prirodnih nauka i majstor pravljenja grafikona, ona mu je davala korisne savete kada je, na primer, crtao mapu linkova kao plan grada – detaljnu skicu ulica i trgova svog (ovog ) romana na internetu.
* Fleksibilnost gospodje Aline bila je tolika da je najzad prihvatila interpretaciju da unoshenje romana u mozhda najvetji sistem shto je chovek ikada stvorio (internet), s druge strane znachi (u)pravo napushtanje sistema (sistemova, mnozh.) – izdavashtva, shtamparstva itd. – kako je autor tumachio.
Razumela je da se iz sistema mozhe izatji (osloboditi) ulazhenjem u njega, ali s odbijanjem nekih uslova.
Kao shto autor nije hteo da trazhi sponzore i firme i da za sajt digne honorar, a oni da mu sajt prodaju za novce.
Ceo projekat uchinio joj se najzad kao neki hipi-auto.
Takav automobil takodje ne bi mogao da postoji i da saobratja bez elemenata sistema, bez tochkova, delova, benzina.
A ipak, s onim cvetjem na karoseriji, toliko je razlichit, tako vidno predstavlja neshto drugo da je svima jasno da to, tako, vishe nije deo sistema.
A pogotovo onaj ko u njemu sedi.
* O tome je razmishljala gospodja Alina gledajutji kroz prozor kule od slonovache dok je chekala autora koga, iznenada, nije nashla kod kutje. Ni kola mu nisu stojala pred zgradom, iz chega je znala da je u pitanju ozbiljnija ekspedicija.
Pojavio se kasno poslepodne, ushmuran, iznuren, a nekako ipak zadovoljan.
„Crkao sam”, bacio se u fotelju. „Ceo dan sam popunjavao formulare, trchao u banku, na poshtu, uplatjivao chekove, potpisivao potvrde, svedodzhbe, kopije u sto primeraka.”
„A shto?”
„Registrovao sam Websajt-stori”, izvadio je iz torbe povelju i koverat, zapechatjen crvenim (valjda) voskom i svezan trobojnim gajtanom.
Artisjus – pisalo je na zastrashujutji zvanichnim dokumentima.
Agencija za zashtitu autorskih prava.
U povelji je bilo zapisano autorovo ime i naslov njegovog dela – Websajt-stori (Web Site Story).
U kovertu je bila zatvorena disketa na kojoj se nalaze fajlovi autorovog internetromana.
Materijal je u Agenciji za zashtitu autorskih prava registarovan pod brojem 000427010T.