Sveopshtu povezanost autor je osetio, prosto fizichki, narochito otkad je s pisatjih mashina preshao na kompjuter i ukljuchio se u struju kroz prste.

*

Dodushe, izvesno produzhivanje svojih mozhdanih vijuga kroz ruke i prste dozhivljavao je i ranije, kada je radio na pisatjim mashinama.

Koristio je dve ili tri, sinhrono i paralelno u bukvalnom smislu – chupajutji papir usred rechenice iz jedne, recimo cirilichke i stavljajutji ga u drugu, latinichku, pa hajde lupaj eruditni citat u originalu, pa onda vratjaj papir u cirilichku mashinu i shibaj dalje!

A kada eruditni citat nije bio iz latinskog, francuskog ili engleskog jezika, nego iz hrvatskog, onda se papir premeshtao u tretju mashinu s hachecima i ostalim dijakritichkim specijalitetima!

*

Presedanjem za drugu i tretju pisatju mashnu, autor se istovremeno premeshtao iz jednog konteksta u drugi, u tretji.

To mu je duhovno chak i prijalo , ali je tehnichki bilo komplikovano i ponekad katastrofalno, kad bi na primer trzajutji papir iz jedne mashine i pruzhajutji se ka drugoj prevalio vaznu ili sholjicu i polio knjige i rukopise kafom, chajem, mastikom. (Up. poliveni rukopisi.)

*

Kompjuter je tu vrstu kulturne gimnastike uchinio nepotrebnom.

Autor je imao utisak da mu struja iz mozga struji kroz slova na klavijaturi, dalje, u beskraj.

Kao da mu prsti sevaju u svemir.