Ako – prema rechima nekoga od autorovih junaka – dvojezichni ljudi vole uvek dve zhene, to ne znachi da su i neverni.

Naprotiv.

Oni su duplovano verni – obema zhenama koje vole.

*

Autor je tu chinjenicu smatrao manifestacijom vrhunske tolerancije.

Ta vrsta tolerancije bivala je, medjutim, chesto ignorisana. „Neuslishana”, rekli bi dubrovachki petrarkisti.

*

Beshe to jedan period njegov jako tolerantan, kada je parnih dana jednoj, a neparnih drugoj devojci bio tolerantno veran on. I sve je to bilo perfektno u redu sve dok neko nije prekrshio sistem kalendarske smene.

Parna je doshla neparnoga dana, i nashla tamo, a i shta bi drugo, devojku drugu, umesto sebe. (Ono tamo znachi uzburkani krevet.)

Ali ako neko misli da je ona bila isto tolerantna, taj se grdno vara. Nastao je skandal, letele su psovke, charape i gatje, neke i kroz prozor! (Motiv je sutradan obradjen u mesnom usmenom predanju.)

*

Autor je tada izgubio obe devojke, premda im je bio ravnopravno veran. „Za takav stepen tolerancije choveshanstvo, izgleda, nije josh zrelo”, zakljuchio je tuzhno, ne samo zbog ljubavnog gubitka, nego zato shto netolerantnost devojaka nije mogao da razume.

Nije ih razumeo zashto nisu tolerantne isto kao on, kada su, zajedno, takodje bile dvojezichne. Jedna Madjarica, a druga Srpkinja. U stvari Crnogorka. A Madjarica u stvari Jevrejka. Njih dve zajedno, kao Danilo Kish, inkarniran u dve devojke.

Taj model je razbila ljubavna netolerancija autorovih istovremenih devojaka kojima je bio tolerantno veran. „A onda se chude, verovatno i one, shto se na sve strane non stop ratuje.”