Jedno je skromnost, a drugo je istorijska chinjenichnost. Shtura, puka, objektivna dakle. Svoju ulogu u razvoju svetske istorije autor je skromno krio bio, ali pod lupom pozitivizma travica skromnosti vishe mu ne raste.

Chinjenice stoje pak ovako.

Raspad Jugoslavije odigrao se, prvo, van Jugoslavije, u severnom rasejanju, u zemlji Madjarskoj.

Prva jugoslovenska institucija koja se raspala, na svetu, dakle i u istoriji, i pre jugoslovenske drzhave, bila je organizacija Juzhnih Slovena ili Slavena, dakle Sloavena u Madjarskoj – legendarni DSJS, Demokratski savez Juzhnih Sloavena.

Tu nema shta, povuci-potegni, kalendarski fakti fakti su pa makar gledali ih neki po starom, po novom. Novi, samostalni savezi samostalnih Srba, Hrvata i Slovenaca, osnovani su tokom leta ljeta 1990-oga, znachi tachno godinu dana pre pochetka pratetjih zbivanja u matichnoj zemlji.

*

Datume, podatke, sednice, kongrese, izjave i akte, ko je radoznao, mozhe da potrazhi na stupcima starih „Narodnih novina”, lista DSJS-a, iz onoga doba. Ali treba znati da su pozadina i cela istina, kako chesto biva, i ovoga puta ostale za shtampu nedosezhan tabu.

Jer istina glasi nekako ovako:

Demokratski savez Juzhnih Sloavena u Madjarskoj raspao se zbog sentandrejske pozorishne predstave.

Planirane, a neodrzhane.*

* Naravno, kada je predstava bila neodrzhana, DSJS vishe nije postojao.

*

Valja uochiti da je do razdruzhivanja Juzhnih Sloavena doshlo one iste 1990. godine kada su Srbi u Madjarskoj slavili 300. godishnjicu velike seobe.

A povodom srpskog jubileja Srbi su se posvadjali sa svima – sa Hrvatima, sa Slovencima i sa Srbima.

Srbi su Hrvatima i Slovencima prebacivali da podmuklo ne govore o tome da im se ne dopada shto se iz savezovog budzheta sve pare odvlache u Sentandreju za proslavu s megalomanskim ambicijama. „Kazalishna predstava na Glavnom trgu i vatromet! Up. megalo- plus piromanske ambicije bratje Srba.”

Srbima su pak Srbi prebacivali da su nesposobni (up. „mule”) da iz savezovog budzheta izvuku dovoljno para za sentandrejsku proslavu, koja tje ovako izgledati „ko govno machije”.*

* Ta polusalonska stilska figura u severnoj dijaspori rasprostranjena je i ustaljena kao homerovski epiteti. Koristi se u kuhinjskom, avlijskom i ulichnom diskursu.

*

Svi su zakljuchili da je bilo – dosta!

Ni jedni nisu hteli vishe da budu manjina u manjini. Hrvati zato shto su bili vetjina u manjini, a Slovenci i Srbi zato shto su ionako bili manja manjina.

Ako se trojako razdruzhe, bitje ukupno svi manji, ali obashke svi vetji. (I relativno najvetji – u odnosu na sebe, up. suverenitet.)*

* Autor je u srednjoj hemijskoj mu shkoli dobio bio jake matematichke potkove, znao je shta su to relativni brojevi. A znao je i negativne koji su za razdruzhivanje Juzhnih Sloavena u Madjarskoj vazhili:. „Ako u autobusu ima osam putnika a na sledetjoj stanici izadju desetoro, onda dvoje treba da udju da u autobusu ne bude nikog.”

*

Ipak, kao Mesec kroz rupu oblaka, probio se zrachak nade da pronadju nachin da i koze budu site, a kupus na broju.

„Hajde da izjavimo da je velika seoba bila – jugoslovenska, ne samo srpska”, rekli su najjuzhnoslovenskiji Srbi, dakle oni koji su se u severnom rasejanju asimilirali dvokratno: prema madjarskoj vetjini i prema juzhnosloavenskoj manjinskoj vetjini.

Srpski Juzhni Sloaveni, samokritichno, smatrali su da izrazito srpski intonirana predstava provocira Nesrbe poput Hrvata i Slovenaca.

„Recite onima kod Huzhvika da igraju Dunda Maroja od Drzhitja. To je i veselije nego ono o izumiranju”, predlagali su na bazi bratstva i jedinstva srpski Juzhni Sloaveni, ali su hrvatski Hrvati bili budni: „Pazi Bizant! Dunda Maroja u Sentandreji? Time bratja Srbi hotje da kazhu da je Marin Drzhitj bio Srbin, a Dubrovnik srpski?” „Kurac hotjemo mi da kazhemo da je bio srpski. Mislimo Drzhitjev Dubrovnik. Nije bio srpski, nego jugoslovenski.” „Dakle ne hrvatski?” „Sad smo rekli da je bio jugoslovenski. Kako bi onda bio hrvatski, pobogu?”

I tako dalje.

Zbog sentandrejske pozorishne predstave razdruzhili su se, prvo, Juzhni Sloaveni u Madjarskoj, zatim i oni ostali u matichnoj im zemlji.

Inache, Juzhni Sloaveni u Madjarskoj nisu prednjachili samo u vremenskom smislu. Bili su i efikasniji: oni su posao razdruzhivanja obavili za jedno leto, dok je u matichnoj zemlji ista stvar trajala godinama. (A i ovako je pitanje da li je uradjena valjano.)

(Mozhda tje se nastaviti?)