Jedan od poslednjih trzaja komunizma, kao besmislen ali josh uvek opasan shut oborenog bika, bio je uperen protiv planirane krelirikalne pozorishne predstave na sentandrejskom Glavnom trgu.

Cenzori, kojima je podneta molba za dozvolu, revoltirano su hukali od iznenadjenja kada su videli shta spremaju Srbi. Na jednoj slici – ilustrovanoj ponudi holografskog kluba – oko Glavnog trga, od Huzhvika levo i desno okolo kao venac, stojale su sve sentandrejske crkve, greshkom chak i katolichka!

Oko krsta dole na zemlji ishla je litija, a gore u nebeskoj kupoli iznad trga leteli su andjeli bez brusthaltera.

Cenzorima je bilo jasno da se radi o antikomunistichkoj provokaciji i propagandi, povezanoj s teroristichkim akcijama.

„Rekao sam da nam netje dozvoliti da na kraju predstave Glavni trg dignemo u vazduh”, prebacivao je patrijarh Charnojevit autoru preterani finale. „Kobojagi. A oni na Dan ustava i sv. Ishtvana, koji se sluchajno podudaraju, svake godine dizhu u vazduh Gelertovo brdo”, polemisao je autor s patrijarhom Charnojevitjem besmisleno, kao da je on hteo da im nedozvoli predstavu.

*

Medjutim, svojim antisrpskim i protivpravoslavnim ponashanjem komunisti su, uochi sudbonosnih prvih demokratskih izobra, odsekli granu pod sobom. Da se nisu bili kachili oko dozvole za predstavu, Srbi bi na izborima glasali na njih – zbog Rusa. Jer chim padnu komunisti, Rusima je u Madjarskoj odzvonilo, a onda Srbi ostaju sami, bez velikog pravoslavnog brata, privremeno makar i antiklerikalno deklarisanog.

Razjareni zbog natezanja oko dozvole za predstavu, Srbi su izashli na izbore i glasali protiv komunista i time oborili rezhim.*

* Njihov podvig izgleda josh vetji ako se ima u vidu chinjenica da je znachaj njihovih glasova brojchano bio zanemarljiv (od deset miliona stanovnika Madjarske ima dve-tri hiljade Srba). Ipak im je poshlo za rukom da obore komunizam, istina, samo u rasejanju.

*

Srpski izborni napori ostali su, medjutim, nepoznati, poshto su izbori bili – tajni. I tako, svi su pretpostavljali da su Srbi glasali za komuniste, zbog Rusa.

Dokaze za to nashli su u kafani kod Huzhvika.

Na osnovu izveshtaja demokratski izabranih tajnih agenata, demokratski izabrana policija, u Huzhvikovoj kafanskoj garderobi koja je u letnjoj sezoni stojala prazna, pronashla je gajbe petardi i raketica – sovjetskog proizvoda.

Plus jedan Kalashnjikov. (Iz njega bi u predstavi trebalo da puca kum, u nebo. To bi bilo u sceni o sentandrejskoj crkvenoj slavi na Preobrazhenje. Jer slava bez pucanja ne bi bila autentichna ni na sceni, smatrao je bio autor.)

Petarde i raketice su policajci neutralisali, a tovarisha Kalashnjikova zaplenili. On ide na medjunarodno trzhishte. A Srbi neka prave predstavu demokratsku, bez pucnjave. Ako se komunizam mogao srushiti bez metka, valjda mozhe da prodje bez toga i srpska proslava, pa makar bila za 300. godishnjicu velike seobe.

„Manimo se onda cele predstave dovraga”, pao je autor u stvaralachku depresiju. „Zashto? Mozhda su tipovi u pravu. Valjda mozhemo da napravimo neshto i bez pucanja”, dopushtao je patrijarh Charnojevitj. „Bez pucanja? Pa da nam kazhu da nam je predstava bila bleda ’ko govno machije’?”, predskazivao je autor reakcije naroda tachno, kao veliki znalac dushe i vladajutjeg diskursa Srbadije u severnom joj rasejanju on.