Prvi (put) na svetu, austrijski nauchnik Hans Berger 1929. godine uspeo je da registruje elektrichno dejstvo na povrshini ljudskog mozga, a 1935, pomotju specijalne, osetljive sprave zvane jednostruni galvanometar, skinuo je struju i spolja – sa kozhe na ljudskoj glavi.

Ljudski mozak se, naime, sastoji od milijardi nervnih tjelija koje tokom funkcionisanja proizvode elektrichnu energiju (poshto kroz njih struje elektrichni naponi). Kada se milijarde tih malih elektrichnih prostora ujedine, zajedno su vetj dovoljno jaki da ih pomotju elektroda skinemo sa kozhe ljudske glave i da ih registrujemo na grafikonu.

*

Znajutji da nam krv struji u zhilama ne samo onda kad nam lekar meri pritisak, autor je verovao da ljudska glava zrachi, elektrichno, takodje uvek (up. non stop) i da iz nje, zato, neprestano izlazi struja – u svemir.

Iz svachije glave, naravno.

Permanentno elektrichno ispravanje ljudskih mozgova stvara iznad nas, poput nekog nevidljivog neba, elekrichnu mrezhu mozhdanog porekla.

*

Na to su mislili i Hegel i Jung ali, ne znajutji za eksperimente Hansa Bergera, govorili su o „svetskom duhu” (Hegel) i „kolektivnoj podsvesti” (Jung).

Vidi se da nisu bili elektroinstalateri.

Isto kao i pisci Biblije, koji su elektrichni svemozak zvali „bogom”.

*

U prvi mah autor je pomislio da se elektrichnim svemirskim mozgom ostvaruje san prosvetiteljstva starog (enciklopedijskog) i novog (kompjuterskog) tipa.

Celokupno ljudsko znanje postoji, i dokuchivo je.

Treba samo da nam neko (mozhda od Teslinaca) napravi elektroosetljivu kapu, sheshir, periku ili rogove, pomotju kojih svekoliko ljudsko znaje iz elektrichnog svemirskog mozga mozhemo da skidamo permanentno.

*

Medjutim, poshto su Teslinci oklevali (u pitanju je bio valjda stil, up. moda elektrichnog sheshira i shapke), autor je posegnuo sam za reshenjem.

Popeo se na internet, a telefonski kabel je ogulio i prikachio na njega metalnu shpicu od gajtana slushalice za vokmen.

„Krchi svemir u materinu”, ustanovio je razocharano. Setio se, onda, da svemozak ne struji akustichno, uzalud kljuka sebi elektrode u ushi. „Mogao sam da ogluvim.” Zalepio je selotejpom vokmenove ushne zachepke na slepoochnice.

Nishta.

Reshio je najzad da turi glavu u kompjuterski monitor. Samo, njegov je bio mali (ili njegova – velika). Otishao je i skinuo s tavana svoje rodne kutje stari televizor Made in DDR, povezao ga s kompjuterom, skinuo staklo sa ekrana i turio glavu u kutiju od 220 volti.

*

Kada je doshao k sebi, u bolnici, bolnicharka mu je rekla da je u shoku nerpestano brbljao.

„Brbljao sam? Ali shta? Shta sam vam rekao?” „Kojeshta. Nishta vas nisam razmela. Govorili ste besmislene stvari.”*

* „Zar vam nisam rekao da imate divne ochi?” „Ne. Niste mi rekli.” „Zar do te mere nisam bio pri sebi? Nego sad mi je bolje: imate divne ochi.”

*

Dosluh sa svemirskim mozgom rezultirao je, dakle, besmislenim diskursom.*

* „Mogu li da vas dochekam doveche pred bolnicom?” „Nema smisla, udata sam.” „Zar to smeta?” „Meni smeta.” „Shteta. Ali onda zaista nema smisla.”

*

Prosvetiteljstvo je, izgleda, bila zabluda.

*

Vaskoliko znanje koje je tokom vekova elektrichno strujalo iz ljudskih mozgova u svemir, sakupljeno u kosmichkoj mozhdanoj mrezhi, nije nishta drugo nego ogroman haos.

Besmislena celokupnost, apsurdno djubrishte.

Koje, plus, neprestano raste.

U svemiru ima mesta (up. beskraj) za sve i svashta, a materija se ne gubi.

*

Oko nas, u elektrichnom obliku, kruzhi sve shto je ikada ko pomislio!

*

A poshto se elektricirane misli ponashaju po zakonima elektriciteta a ne logike, elektrichna suma uzhasne mase misli toliko je golema i tako haotichna da je niko vishe nikada ne mozhe razumeti i regulisati.

Jer sve i da neka chudotvorna mashina napravi reda u ovom trenutku, u sledetjem bi to prestalo da vazhi jer bi u svemir stigla nova doza sveljudskih misli, svih ljudi na svetu, odjedared!

*

„Bash me briga: jedna iluzija manje”, mogao je bio pomisliti autor da nije bio znao da medalja ima i svoju drugu stranu.

Ali znao je bio. Znao je da ta golema i haotichna elektricha masa misli iz svemira takodje zrachi, nerpestano – na nas, povratno.

Pod udarom kontrazrachenja haosa sveljudskih misli, koje nam se kroz kozhu na glavi vratjaju u mozak, stvaramo sve vetji haos, koji pak svojim povratnim (rekontra) zrachenjem neprestano povetjava svoj uzrok.

*

Ako nam treba neka elektrichna kapa, onda nam treba takva koja nas shtiti od povratnog mozhdanog zrachenja iz svemira.

Samo, bojao se autor, takva kapa bi zaustavila i prvobitno zrachenje iz nashe glave koja bi se tako, na kraju, raspala.