Cirilica

Stari srpski popa o. Svetozar ime i prezime budutjeg autora u maticu rodjenih u Kalazu upisao je, naravno, onim srpskim pismom koje ima azbuku, a ne abecedu.

Ime toga pisma svaki Srbin znade, ali ga nije lako napisati na internetu. Jer, u prepisu na interneticu izgledalo bi ovako:

„Tjirilica.”

Medjutim, mada je internetica njegov izum, autoru bi internetichki oblik ponekad delovao nezgrapno i smeshno, kao na primer ono „tj” na pochetku rechi tjirilica, jer asocira na „tja, jebiga”.

*

Medjutim, od svoje pravopisne reforme zbog takvih sitnica ne bi ustuknuo i odustao on. („I Vuka su napadali.”)

Ako bi mu neka rech za pisanje novim pismom izgledala nezgodnom, smatrao je da treba menjati samu rech. („I Vuk je reformisao ne samo pravopis, nego i jezik.”)

*

Zato je umesto oblika tjirilica upotrebio varijnatu (blizhu i internacionalnoj praksi)

– cirilica,

s izgovorom sa c, kao cvokotati, cokule ili cvet.

*

Svugde, naravno, autor nije mogao da forsira to reshenje.

Tipichna srpska prezimena, u tom sluchaju, ispala bi kao vic.

Petar Milosevic.