MINOTAJEV SAN
Da li si video nekad nekog od onih veštaka što bace kamen uvis, pa ga pogode drugim kamenom? Ja sam noćas bio onaj prvi kamen i bio pogođen drugim. Sanjah da brzo starim. I odjednom u moj san kao dragi kamen bačen iz praćke ulete ogromnom brzinom i snagom nečiji tuđi san. I strahovito ga potrese. Kao ogromni meteor kad udari o Zemlju i probudi vulkan... Bio je moćan i pun energije i skoro mi je trajno razorio duh. Moj san je od tog tuđeg sna pucao po svim šavovima i raspadao se u letu od tog veličanstvenog stranca koji je protutnjao kroz sva moja ranija snevanja i silovito se zaustavio i ugnezdio u meni ove noći. Ali to nije bio neprijateljski čin. Bio je to san sveobuhvatne ljubavi i milosrđa i čak se u njemu mogao nazreti lek od njega samoga, lek koji je mogao moj san isceliti od tog tuđeg sna. Bio je to moćan san koji prašta drugom snu.
* * *
Imao sam, dakle san, ali, kako sa snovima biva, brzo sam ga izgubio. Jedva da se svega mogu setiti. Ali dobro pamtim da su ti strani komadi sna bili strahovito hladni kao da dolaze od nekoga ko nije više živ. Po tome su se razlikovali od mojih toplih i živih snova. Ali, kada se prenuh, tu razliku više nisam mogao sačuvati u sećanju. I više na javi ne razlikujem koji deo sna je moj, a koji nije. Evo dakle, šta je ostalo od sna posle buđenja.
* * *
Odsanjah, dakle, da sam star i da sam ogluveo i to sam poznao po tome što su mi se gubili iz domašaja sluha određeni glasovi. U početku samo glasovi A, pa D ili N. Nisam više mogao čuti reč "dan". Tako sam i primetio da mi starost odnosi sluh. Na tome je ostalo jedno vreme, a potom sam izgubio iz sluha glasove I, O, S... Moje se gluvilo razvijalo. Bio sam nagnan na oduzimanje.
* * *
Mi znamo da s oduzimanjem imaju posla oni koji prave statuu od prirodne gromade kamena, pa oduzimaju klesanjem sve suvišne naslage koje su prepreka čistom viđenju skrivenoga lika. Jedino tim oduzimanjem oni samu sobom iznose na videlo skrivenu unutra lepotu.
* * *
Nisam, ipak, mnogo brinuo u početku. Ali kada se moje gluvilo zaustavilo na glasu J, i kada sam bio lišen sluha samo za sedam glasova, te dalje nisam uopšte gluveo, počeo sam da se pitam kuda me takvo delimično, rekao bih, usmereno gluvilo vodi? Šta ono znači?
* * *
No, treba imati na umu sledeće: tražiti neviđenjem i nepoznanjem znači videti i poznati ono što je iznad viđenja i poznanja. Neviđenje i nepoznanje, nije li to zaista videti i poznati?
* * *
I tako sam se odlučio da ustanovim da li mi slova koja ne čujem nešto posebno kazuju. Mislio sam da mi to neko odnekud šalje neku poruku.
* * *
Taj slučaj je poput onoga kad se smaragd, očišćen od zemlje prilepljene uz njega, sam od sebe pojavi kao skulptura, to jest, ukras.
* * *
Sasvim kasno shvativši stvar, sastavio sam spisak glasova koje ne čujem. I počeh da ih premećem tragajući za porukom. Za to mi je bilo potrebno nekoliko dana, ali u snu to nije mnogo, jer se u snu ne računaju noći.
* * *
I najzad sam sričući i premećući tih sedam glasova koji nedostaju mojem sluhu, koji dakle, nedostaju u mom životu i u mome snu, na svoje zaprepašćenje i užas, otkrio, ili pre naslutio, jedno ime. Ime utoliko kobnije, što u snu, kao što se zna, nema imena. Ali postojale su teškoće. U to ime bili su umešani neki tuđi glasovi koje sam odlično čuo, i oni su zaglušivali moje gluvilo, to jest, moje sećanje i poruku glasova koje više ne čujem.
* * *
Ja nisam više mogao čuti to ime i kad bi bilo izgovoreno, jer sam baš za njegove glasove bio gluv, mogao sam čuti samo one druge glasove koji ne spadaju u njega...
* * *
A bilo je to ime nekoga koga sam nekada najviše voleo i dobro poznavao, pa zaboravio. Nisam dakle, više mogao čuti ime svoje najveće ljubavi iako sam žudeo da ga se setim. I niko mi ga više (onako gluvom) nije mogao reći. Video sam je u snu lepu kako žvaće svoju kosu. Sedela je u svojoj lepoti kao u brzome čunu. Sav sam bio namazan njenim gustim pogledom koji je curio niz mene. Znao sam da je rođena u znaku "Vage". Ali njenog imena i ko je ona, nisam mogao da se setim. To nečujno ime treptalo je preda mnom pre buđenja kao zvezda padalica koja se potpisuje u mom prozoru. Ali to ime je zamagljivala ona ledena tvar koja tu ne spada, neki tuđi san koji je boravio u mom snu te noći. Snoviđenja nekog meni nepoznatog čoveka, isprečila su se između mene i moje ljubavi. Sada kada sam budan, znam da bih mogao da se setim tog za mene presudnog imena kada bih iz svoga sna uspeo da uklonim onu tuđu ledenu izlučevinu... Zato i beležim sve ovo. Možda će neko moći da odagna taj strani zaslepljujući zrak iz mojeg sna, da nečujne glasove oplevi od onih tuđih čujnih, kako bi se jasno ukazalo ime koje je od mene bilo sakriveno - ime moje ljubavi koje moje gluvilo pokušava da mi došapne...
// Promena pisma / Projekat Rastko / Književnost / Milorad Pavić / Bik i Vaga //
